Priča koja sledi je priča o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin. Učinio je to biohemicar Ernst. T. Krebs.

Njegova borba da se ovaj prirodni lek protiv raka zvanicno prihvati, trajala je u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka. Bila je to borba entuzijasta - lekara, biohemicara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je "opaka bolest" – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronični poremećaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.

   Na žalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sve više preuzimaju i kontrolu i nad lekovima i nad svetskim medijima, zapečatila je protok svih informacija koje mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera. Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane americke Administracije za ishranu i lekove (FDA) nazvana je "šarlatanstvom" i "prevarom". Gradjanima je predoceno da je lek otrovan i opasan. Tako je priča o vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi oznacavaju isto) - zapečaćena. 
   KAKO NASTAJE RAK?
   Danas je uglavnom poznato da rak nastaje kada neke ćelije u organizmu, koje su do tada radile sasvim normalno, počinju iznenada nezaustavljivo da se umnožavaju. Kao uzročnik navodi se virus, razni kancerogeni elementi ili neka spoljna trauma.
   Zna se, takodje, da je rak bolest civilizovanog čoveka, i aktivira se brojnim stresovima i otrovnim materijama, a bez kojih je savremeni život postao nemoguć. Kozmetika, veštacki konzervansi, zagadjena voda, duvanski dim, industrijska cadj...
   Evidentno je i da postoje mnogi slučajevi kada dolazi do povlačenja malignog oboljenja. Skoro sva iskustva onih koji su primenili u lecenju neku alternativnu terapiju, i koja se pokazala uspešnom, otkrivaju promenu ishrane.
   Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hronični poremećaj metabolizma u čitavom organizmu. To je bolest koja obuhvata čitav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na nekom delu tela, odnosno nekom organu. Zbog ovakve manifestacije bolesti često je pristupano hirurškom uklanjanju vidljivog obolelog tkiva, zračenjem okolnih ćelija na mestu rasta kancerogenih ćelija, hemoterapiji.... Time je zapravo tretirana posledica bolesti, dok je uzrok opstajao.
   ZAŠTO SE CELIJE NEKONTROLISANO UMNOŽAVAJU?
   U ljudskom telu postoje hiljade ćelija koje su na neki način ostale "zarobljene" u stadijumu embriona.
   Nazovimo ih ovde jednostavno "univerzalnim ćelijama". One služe za popravku eventualno oštećenih delova tela. Na primer, kada dodje do loma neke kosti, ove ćelije se transformišu u koštane ćelije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do oštecenja nekog mekog tkiva, ove ćelije se pretvaraju u ćelije adekvatne tom tkivu. U slucaju gubitka krvi, "univerzalne ćelije" se transformišu u celije krvi itd. Kada se ošteceno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces umnožavanja ovih "univerzalnih ćelija" se zaustavlja. 
   Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremećen, ove ćelije nastavljaju i dalje da se razmnožavaju. Dobroćudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem.
   Od ovih ćelija se pod dejstvom odredjenih hemijskih promena, stvaraju i kancerogene ćelije. One, medjutim, nisu strano telo u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slucaju bolešću. Naprotiv, upravo je njihova uloga da razore neutrališu sve strane materije u organizmu. Sa biohemijskog gledišta, medjutim, kada one počinju da se razvijaju u kancer, one postaju strano telo.
   Postojanje ovih "univerzalnih ćelija" otkrio je još 1902. godine profesor iz Edinburga Džon Berd. On je uočio ogromnu slicnost izmedju pre-embrionickih ćelija i ćelija raka. On je ove ćelije nazvao trofoblastima. Te ćelije, upravo svojom sposobnošću da se veoma brzo umnožavaju, odmah nakon oplodnje formiraju placentu i pupčanu vrpcu, omogucavajući embrionu da se dalje hrani i razvija čvrsto prikačen za zid materice. Kada se, nakon osam nedelja kod embirona razvije pankreas i on počne da luči svoje enzime, ove ćelije iznenada prestanu da se umnožavaju.
   DA LI JE RAK SAMO JEDNA AVITAMINOZA?
   Kancerogene materije su samo »okidači« koji pokreću »univerzalne ćelije« . Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.
   Kako je došlo do toga da milionima ljudi nedostaje jedan vitalni hemijski element?
   Dr Krebs je nakon dugogodišnjih istraživanja utvrdio da su ljudi vekovima jeli hleb od zrnevlja prosa i lana koje je bogato upravo vitaminom B17. Generecijama su žene mrvile koštice od kajsije, šljive, trešnje, jabuka i drugih vrsta voća iz familije Rosaceae (ruže).
   Istraživanja su pokazala da himalajsko pleme Hunza uopšte ne pati od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ishrana im je bazirana upravo na uzimanju hrane sa koščicama kajsije i zrnevlju prosa. Ali, kada se pripadnici ovog plemena izlože zapadnjackoj ishrani, nakon što napuste svoje izvorne prehrambene običaje, pocinju da pate od svih ovih bolesti.
   Pošto pripadnici ovog plemena inače jedu veoma malo mesa, pobornici vegetarijanske ishrane su odmah zakljucili da je to razlog. Ali nije tako.
   Krebs je zapravo našao da postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne oboljevaju od raka. Jedni su upravo mesojedi, drugi biljojedi.
   Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje uključuje i divljač. To je najcešce meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobičavim sezonskim voćem.
   Ipak, i za Himalajce i Indijance i Eskime zajedničko je što koriste hranu tipičnu za njihovo prirodno okruženje. Kada se pažljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan u svakoj. Vrsta jelena koja im je u jelovniku, prevashodno se hrani travama koje sadrže nitriloside, a koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno voće koje Eskimi i Indijanci jedu, takodje sadrži velike količine vitamina B17.
   U CEMU JE TAJNA VITAMINA B17?
   Još 1802. izvesni hemičar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživači postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grčkog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula.
   Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naći podatak da je korišcen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lecene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim količinama upravo prisutan u gorkom bademu.
   Čak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišcenje "aqua amigdaloruma" za lečenje tumora na koži.
   Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu "zaključano", a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jaci otrov) aktivirali, molekul se mora "otključati". 
   U organizmu se kao nadležni enzimi za "otključavanje" ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno, formirajuci otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u pocetku tvrdili, vec se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužena pomenuta beta-glikozidaza.
   Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih ćelija.
   Doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksičan. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu vitamina B17 i nije se otrovao.
   GDE SE NALAZI VITAMIN B17?
   Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.
   Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog čoveka. Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) imaju B17. Ipak, najveci izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropska kasava.
   KAKO IZGLEDA LECENJE RAKA VITAMINOM B17 
   Najzad, svi koji žele da primene ovu terapiju moraju znati da: B17 NIJE NIKAKAV ČUDOTVORAN LEK. Takav lek za rak ne postoji, ne zato što je rak neizlečiv, već zato što je pojava kancera, po teoriji dr. Krebsa, posledica ukupnog poremećaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremećaja koja počinje na jednom organu, a zatim se širi na citav organizam. »Laeteril« (vitamin B17) samo je JEDAN HRANJIVI SASTOJAK, čijim se unošenjem, rak ne povlači automatski.
   Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji. Najčešce se uzimaju gorki bademi iz koštice kajsije.Verujući da što više pojedu koštica brže ce se izlečiti, neki dožive i trovanje cijanidom koji se u gorkom bademu nalazi. Badem koji nije gorak nema cijanida, što znaci da nema vitamina B17 u sebi.
   Evo kako cijanid iz vitamina B17 funcioniše. Rak voli šećer, a cijanid u koštici kajsije je okružen šecerom. Rak jede šećer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se ćelije raka navedu da jedu samo šećer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lečenja treba eliminisati. To znači ne jesti ni krompir koji je bogat karbohidratima koji se pretvaraju u šećer.
   Uzima se jedna koštica kajsija na 2,5 kg telesne mase dnevno jer se u košticama nalaze i drugi vitamini, minerali i enzimi, koji će se aktivirati i pomoci "Laetrilu" da se u telu asimiluje. Najbolje je zapravo jesti čitavu kajsiju, a badem iz koštice prethodno dobro sažvaketi. Ne gutati ceo.
   Zato za vreme lečenja treba potpuno obustaviti unos svih »kancerogenih okidača« ili ih svesti na najmanju moguću meru. To znači: izbegavati namirnice životinjskog porekla, a potpuno iskljuciti slanine, šunku, preradjevine itd. Izbegavati hranu koja je zamrznuta i konzervirana i hranu sa veštackim aditivima. Izbegavati sve što sadrži beli fluor i fluorisanu vodu (fluorid uništava enzime), so, ili beli šećer i veštacke zasladjivace (koji su izuzetno opasni). Ne jesti ribu prženu u ulju, vec samo kuvanu i pecenu. Od sokova uzimati što više sveže cedjenog voca i povrca. Šest do osam caša vode. Alkohol, duvan, kafa, sedativi, analgetici, moraju se isključiti. Najmanje tri sata dnevno treba provesti na suncu.

   Jednostavno, prilagoditi se životu coveka iz prirode!


 


Comments




Leave a Reply