Kad već samo čujemo tu reč,postaje nam neprijatno jer znamo da su posledice te bolesti kobne. Bolest nastaje polako,a pojavi se neprimetno. Ljudi,osobito oni koji nisu bele rase,koji zive od prirodnih proizvoda,ne znaju za multiplu sklerozu. Ona se dakle smatra bolešću civilizovanih zemalja,pa je možemo ubrajati u bolesti civilizacije.
    Razumljivo je da slično kao što tražimo uzroke drugim bolestima,tražimo takodje uzroke M.S (tako skraćeno nazivamo ovu bolest). Na žalost,nauka još danas nije otkrila pravi uzrok M.S. Predpostavlja se da bolest izaziva nepoznati uzročnik kojega još nisu mogli dokazati. Drže da nedostatak važnih tvari za život pomaže uzročniku da postane aktivan.
    Simptomi- Jedan od početnih znakova je češće gubljenje refleksa trbušne stijenke. Prilično pouzdan dijagnostički znak je oštećenje vidnog živca.
    Spoznali su da je M.S. postepena bolest žižvčanog sistema. Retko se javlja pre dvadesete ili posle četrdesete godine života. Bolest izbije kod žena posle poroda,dok je kod muškaraca izazivaju nezgode ili zanemarene zarazne bolesti.
    Medju početne simptome ubrajamo takodje poremećaje senzibilnih živaca,najpre na nogama. Bolesnik ima osećaj da hoda po vati. Upravo se zato na neravnom zemljištu spotiče. Posle tih početnih smetnji,pojave se smetnje i u pokretnom mišićju,i to kao hromost ili oduzetost. Po sle odredjenog vremena počne bolesnik pri hodu vući noge za sobom. Ovisno o mestu žarišta bolesti zahvaćene su noge i donji deo tela,ili ruke i ramena i šake,a kadkad i žvakaći mišići i mišići lica. Veliko je zlo ako bolest zahvati crevne  mišiće i mišić zatvarač mokraćnog mehura (muskulus sfincter vesicae urinalis) tako da bude paralizovan. Može biti zahvaćeno i mišićje usta i glasnica,pa govor postane nejasan tj. nerazumljiv. Nema uvek bolova,a vrlo retko su jaki. Bolest se moze vući dugo godina,pa s toga M.S. zahteva od bolesnika,negovatelja i rodbine veliko strpljenje i unutrašnju živčanu snagu.
    Lečenje- M.S. se leči dijetom. Hrana mora biti pretežno presna,a od kuvanog povrća jedemo samo ono sto ne mozemo jesti sirovo. Nepoliran pirinač sa svežim kravljim sirom i hrenom,uz tanir salate treba da bude temeljni obrok. Meso brišemo sa jelovnika,a zamenjujemo ga mlekom i sojinom belančevinom. Proizvode od biljnog brašna takodje brisemo sa jelovnika,a menjamo sa pšenicom,pirinčem,ječmom,koje pripremamo kao i pirinač. Treba jesti malo hleba,i to samo od crnog brašna (Grahamov) i krekere.Otpadaju takodje sve konzerve. Mozemo jesti voće koje biramo prema godišnjem dobu. Jedemo ga svežeg ili kao kašu (pire). Jedino slatko koje se sme koristiti jesu med i groždjani šećer. Mogu se jesti i suve groždjice i groždje.
 


Comments




Leave a Reply