Kamilica (lat. Matricaria chamomilla) u narodu još poznata i kao ramenjak, titrica,prstenak,popadija,bolivač,milica trava,milanka,gamilica,sitna bela rada itd. Potiče iz porodice glavočika (Asteraceae) i jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka prisutna u skoro svakom domaćinstvu.
   Najlekovitiji su cvetovi sakupljeni u glavičaste cvasti. Sadrže eterično ulje koje im daje prijatan miris pa upotreba čaja od ove biljke,osim lekovitosti,prestavlja i pravo zadovoljstvo i osveženje. Za industrijske potrebe se gaji,naročito u Vojvodini,na zemljištima niže kategorije.
   Postoji veliki broj registrovanih preparata čiji je sastojak kamilica (na tržištu zapadne Evrope oko 150). Glavna lekoovitost ove biljke ogleda se u lečenju želudačno-crevnih bolesti (gastritis,enteritis,nadimanja, grčevi kolitis),u lečenju neurodepresije i oboljenja materice. Spolja se upotrebljava protiv upala kože i sluzokože,za inhalaciju,kupke itd. jer poseduje dobra antibakterijska,antivirusna i fungicidna dejstva.  

   Kopriva (lat. Urtica dioica) je vrsta samonikle jestive biljke roda Urtica koja raste na zapuštenim mestima kao korov. Naziva se i velika kopriva, žara te pasja kupina. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Ima velik koren. Stabljika doseže visinu do 150 cm, a listovi du dugi od 3 do 15 cm. Llistovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Listovi i peteljke su pokriveni žarnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oštar sok na kožu. Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima ljekovita svojstva. Cvjeta od proleća do jeseni, a za vreme zime ostaje u zemlji.

   
Lekovita svojstva i druge koristi   Koprivu su stari Grci koristili za masažu protiv reumatskih bolova. Kopriva poboljšava rad probavnog sustava. Sadrži kalcijum, kalijum, železo, fosfor, vitamine C i A i organske kiseline. Takođe, u koprivi se nalaze i flavonoidi koji dobro djeluju na rad organizma. Ekstrakt korena ima mnogo železa, koristi se protiv opadanja kose i pozitivno utječe na krv. Od koprive se često priprema čaj i sok te koristi se često u kuhinji. Djeluje kao diuretik. Bez obzira na ljekovita svojstva, kopriva se ne konzumira svježa jer ponekad mogu nastupiti problemi sa probavnim sustavom i crvenilo kože.

   Osim što štiti od bolesti, kopriva može suzbiti lisne uši koje su veliki nametnik voću. Koprive se često koriste kao hrana zečevima i svinjama. Koren koprive se koristi za dobivanje žute boje. Kopriva se često koriste i u tekstilnoj industriji, a njezina vlakna su jako hrapava. Od koprive se koristi i u prehrambenoj industriji, npr. u proizvodnji sira yarga, te začinjene varijante gouda sira. Kopriva može poslužiti za pripremanje raznih jela, a u sjevernoj Europi često jedu juhu od koprive.

   Protiv krvarenja iz nosa odličan je sok od svežeg lišća koprive. On se sipa neposredno u nos,ili se pije po 100 do 125 grama dnevno.

   Moze se pripremati i sirup od koprive na ovaj način: 250 grama lišća koprive,i 1500 grama ključale vode. To se ostavlja da kisne 12 časova,zatim se procedi i doda dvostruka količina šećera.Kuva se potom do gustine sirupa,i daje se 200-300 grama dnevno.

   

   Maslačak (lat. Taraxacum) je rod biljaka iz porodice glavočika (Asteraceae). Maslačak obuhvata višegodišnje zeljaste biljke sa žutim cvetnim glavicama složenim iz velikog broja cevastih i jezičastih cvetova.
   Stanište i rasprostranjenost
   Maslačak uspešno raste na svim zemljištima,ali mu najviše odgovaraju vlažne livade. Maslačak je veoma rasprostranjen. Nalazi se na livadama i travnjacima po pustim mestima i napuštenim njivama,pored puteva i oko naselja.
   Prvobitno je nastao na prostorima Evroazije,danas rasprostranjen i u Severnoj Americi,južnim delovima Afrike,Novom Zelandu,australiji i Indiji. Nastanjen je u svih 50 država SAD i većini kanadskih regiona. Na teritoriji Balkana najčešće se sreće vrsta Taraxacum officinale.
   Hemijski sastav i upotreba
   Poznata je,osim po lekovitosti,kao hranjljiva biljka bogata vitaminima C i A,organiskim kiselinama,mineralima (posebno kalijumom,natrijumom i magnezijumom) Prolećna salata pravi se od sasvim mladih listova koji se beru pre cvetanja i van naseljenog područja.
   U narodnoj medicini se koristi za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. Od njega se se moze spravljati čaj,sirup i maslačkovo vino.
   Koren maslačka ima slozen hemijski sastav. U mlečnom soku sadrži heterozide,ugljene hidrate i minerale,pa se koristi za lečenje upale i kamena žučne kese,žutice smanjenog lučenja mokraće itd.
Povezani tekst: http://lecenjebiljem.weebly.com/2/post/2013/05/lecenje-raka-i-deo-maslacak.html

   Kupina (lat. Rubus fruticosus agg.) je biljka iz porodice Rosacea (ruža).   Kupina je biljka penjačica, te naraste od 50-300 cm. Stabljika joj je, manje-više bodljikava zavisno od sorte, te mjestimično odrvenjela. Bodlje služe za penjanje, ali i kao odbrambeni mehanizam protiv životinja koje se hrane lišćem kupine. Cvjeta od juna do avgusta. Nakon cvetanja, iz svakog pojedinog cveta razvija se sitni jagodičasti plod, crvene boje, koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje.
   Plod kupine se koristi u ishrani kao voće, služi za pravljenje sokova, džemova, pekmeza, vina i slično. Lišće kupine se koristi u raznim čajevima, a ima dejstvo snižavanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.

   Poznata je u lečenju grla,pa i ranica u ždrelu ispiranjem i grgorenjem,može se pripremiti čaj i odvar od lišća pomešan sa sirupom od zrna kupine. 
     Doza za čaj: 
20 grama lišća na litar vode ili još bolje odvara (spremljenog u odnosu 10:100 lišća i vode)-800 grama
 i sirupa od kupina   200 grama
   Time se ispira grlo više puta dnevno. Lišće kupine može se upotrebiti kao zamena za kineski čaj.To se već radi u Engleskoj,gde su otkrili da ovaj čaj ima dobar aromat.

    Crni slez (Malva silvestris L) je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka iz porodice slezova.     Stablo je zeljasto,pri osnovi odrvenelo,može porasti do 1,5 metara visine. Najčešće je uspravno i razgranato. Po sebi ima dlačice koje su polegle ili strče.
    Listovi variraju po veličini i obliku,mogu biti bubrežasti,ovalno-srcasti,režnjeviti. Režnjevi po obodu nazubljeni. Liske su na dugim drškama,a na naličju prekrivene zvezdastim i prostim dlačicama.
    Cvetovi grupisani od 2-6 u pazuhu listova. Čašica duga oko 6 mmsa zvestastim dlačicama. Krunični listići objajasto klinasti na vrhu usečeni i duži od čašičnih. Boja im varira od ružicastte do ljubičaste. Cveta od maja do septembra.
    Plod je diskolik,i raspada se na odgovarajući broj plodića koji su na ledjnoj strani mražasto naborani,malo dlakavi i goli. 
   U narodu se naziva i guščije cveće ,veliki slez ili divlji slez.
    Upotrebljava se za  ispiranje grla u zapaljenju. Od njega se upotrebljava koren,jer deluje meko na sluzokožu usta,naročito ako na njoj ima ranica ili sitnih plikova. Doze su sledeće: 20-40 grama za čaj od cveta,40-80 grama za čaj od lista (na litar vode). Za odvar od korena 50-80 grama na litar vode.