Verovatno je suvisno reci da je beli luk (Allium sativum) od davnina poznat kao vrlo mocan prirodni lek. Poznato je da su stari Egipcani, u vreme gradjenja piramida svojim robovima cesto davali beli luk da bi ih odrzali u dobroj kondiciji. Beli luk je glavni sastojak starog tibetanskog leka ciji je recept zapisan pre vise od 2000 godina. Tokom istorije za vreme ratova u svim krajevima sveta, i kad god je vladala glad i nemastina, beli luk je bio znacajna namirnica i lek protiv mnogih bolesti. Crni hleb, beli luk i kiselo mleko jesu osnovne namirnice stogodisnjaka sa Kavkaza. Istrazivanja u Japanu jos pre dva veka potvrdila su pozitivan ucinak belog luka na beri-beri. Nasa narodna medicina takodje, veoma ceni ovu biljku tako da se cesto nalazi u sastavu mnogih melema i prirodnih lekova na biljnoj bazi. U nasem narodu postoji dosta verovanja vezana za ovu biljku a jedno od njih glasi: "Onaj ko svako jutro tokom cetrdeset dana pojede po jedan cen belog luka, moci ce i preko dana da vidi zvezde".

   Danas savremena medicina naucnim istrazivanjima samo potvrdjuje sva ranija saznanja u vezi ove biljke do kojih je covecanstvo doslo kroz vekovna iskustva prenosena sa kolena na koleno. U apotekama sirom sveta na raspolaganju je veliki broj biljnih preparata na bazi belog luka, koji se primenjuju kao pomocna lekovita i preventivna sredstva.
   Na prvom mestu beli luk snizava krvni pritisak kao i nivo holesterola u krvi. Odmah iza toga, ova biljka je dokazan antibiotik, pa se veoma cesto upotrebljava za suzbijanje prehlade i gripa, a koristan je i kao preventiva protiv ovih bolesti. Redovnim konzumiranjem belog luka umanjuje se rizik od pojave raka, povecava imunitet i proizvodnja antitela u organizmu. Potvrdjeno je da deluje protiv celija tumora pa je korisno pomocno prirodno sredstvo za lecenje raka. Stiti krvne sudove i smanjuje rizik od srcanog i mozdanog udara. Verovali ili ne, beli luk cak otklanja umor, napetost, uznemirenost i popravlja raspolozenje, zahvaljujuci mineralu selenu koji se nalazi u ovoj biljci. Beli luk deluje protiv crevnih parazita, tako da osobe koje redovno konzumiraju ovu namirnicu tesko da mogu da obole od parazita u crevima. Lambrija (parazitarna bolest creva), uspesno se leci uz pomoc svezeg belog luka i to svega za nekoliko dana. On je takodje, veoma mocan borac protiv gljivicnih infekcija.

   Beli luk upotrebljen u malim kolicinama, kao dodatak jelima koja izazivaju gasove (pasulj, grasak...), umanjuje nadimanje stomaka. Inace ova biljka je odlican antioksidans, usporava proces starenja i efikasno stiti od mnogih hronicnih oboljenja, katarakte, bronhitisa, Parkinsonove bolesti.

   Interesantno je reci da bebe prilikom dojenja popiju vecu kolicinu mleka ukoliko je majka nesto pre dojenja konzumirala beli luk. Pri tom nece izazvati dodatne nezeljene grceve kod bebe. Ova informacija moze biti korisna majkama cije bebe imaju slabiji apetit i nedovoljno sisaju.

   Na samom pocetku gripa ili prehlade dobro je pojesti jedan ili dva cena belog luka. Ova biljka efikasno ubija bakterije, viruse i gljivice pa moze u startu spreciti dalji razvoj bolesti. Ukoliko do bolesti ipak dodje, opet ce pomoci beli luk jer je snazan antibiotik, olaksava iskasljavanje i izbacivanje sluzi.

   Beli luk poseduje lekovita svojstva kako u svezem, tako i u kuvanom obliku a vazno je znati da se protiv parazita, gljivica, virusa i bakterija preporucuje upotreba svezeg belog luka. U kuvanom obliku daje najbolje rezultate za zastitu krvnih sudova, protiv infarkta i tromboze, dok se ukiseljen beli luk preporucuje kao zastita od raka.

   Beli luk, limun i med protiv starenjaPriprema: Sitno samleti 10 glavica belog luka pa dobro pomesati sa 1 kg meda i sokom od 10 limuna. Nasuti u staklenu posudu, poklopiti i ostaviti da odstoji 8-10 dana. Nakon toga dva puta dnevno, pre obroka, uzimati po jednu kasiku mesavine.

Ova mesavina belog luka, limuna i meda usporava proces starenja organizma.

   Ako bolujete od bubrežnih bolesti,stavljajte uvek u supu malo svežeg,naseckanog peršuna. Peršunom takodje možete posipati sendviče jer peršun podstiče rad bubrega.Jela moraju biti neslana ili malo soljena,a meso brišite iz jelovnika. Izbegavajte šećer i oštre začine.Topla voda,topli biljni oblozi,tuširanje toplom vodom,sve podstiče rad bubrega.
   Dobro je na predelu bubrega nositi komad krzna. Preporučujem takodje čajeve koje bilje najčešće skupljamo leti i spremamo ga za kasnije: zlatnicu (čelebi-grana; Solidago vigra aurea),preslicu,hajdučku travu idr. 

   Za vreme svog boravka na Dalekom istoku,doktor Alfred Vogel je ustanovio pažljivim zapažanjima da su oštećenja arterija,koronarna tromboza i srčani infarkt,medju stanovnicima Koreje,Japana,Filipina i Indonezije,velika retkost. 
   U svi tim zemljama stanovnici troše malo masnoća i ne upotrebljavaju dnevno više od 50 grama masti ili ulja po osobi. Većinom se radi o masti i ulju koje sami prave,a sadrže mnogo nezasićenih masnih kiselina. Kao što je važan nedostatak masti,važna je i činjenica da većinu ugljohidrata stanovništvo dobiva pirinčem. Pirinač,naime,dugo vremena održava arterije mladima. Kod svih ljudi koji se hrane prvenstveno pirinčem,doktor Vogel je otkrio mnogo bolje stanje krvnih žila,posebno arterija.
   Tajna,koja budućnosti ostavlja da reši još mnoge zagonetke,je korisno delovanje morskih biljki koje treba stalno uživati. U Koreji,Japanu i mnogim kineskim provincijama navikli su jesti pirinač kom dodaju tanke,izgnečene listiće morske trave. 
   Ko želi izbeći oštećenje arterija,koronarnu trombozu i srčani infarkt,ili ima jednu od tih bolesti pa je želi savladati,neka se drži dole navedenog upustva koji je uslov za pomoć pri lečenju i sprečavanju tih bolesti.
   1. Dozvoljeno je umereno uživanje belančevinaste hrane i masnoća. Pri tome treba izbegavati životinjske
      masti i upotrebljavati prirodna ulja. U obzir dolaze samo ulja suncokreta,maka i kukuruza.
   2. Osnovna hrana neka bude pirinač!!!! 
   3. Mnogo svežeg povrća treba da obogaćuje jela od pirinča sa svežim sirom. Neka bude svaki dan na    
      stolu salata začinjena prirodnim uljem.
   4. Kao dodatna lekovita jela,preporučujem pšenično ulje i sva jela koja sadrže morske biljke.
   5. Umesto uobičajenog sira,jedimo mladi sveži kravlji sir. Ko se neće ili ne može odreći mesa,neka ga 
      jede retko ili samo malo. Isto to vredi i za jaja; niposto ne jesti tvrdo kuvana jaja!!!!
   6. Hranu soliti vrlo malo, prvenstveno morskom ili kalijumovom solju.
   7. Vrlo je važno u organizam doneti dovoljno kiseonika hodajući i duboko disajući na svežem zraku izvan
       naselja. Ko to ne može ostvariti svaki dan,neka to sebi priušti bar jednom na kraju sedmice. 
   Ko se bude držao ovih sedam pravila,produži će sebi život,a starost će sigurno proživeti bez mnogo neugodnosti. Neće ga mučiti oštećenje arterija i ne treba se bojati smrti od srčanog infarkta. Ako na taj način oslušnemo prirodu,i ona će nas poslušati.

    Ima više vrsta angine pektoris koja se ogleda kao srčani grč. Nastaje zbog smetnji u opskrbi srca krvlju;s time povezan nedostatak kiseonika izaziva napad bolesti. Ne pokažu se uvek svi znaci bolesti istovremeno. Kadkad nas upozori tesnoća u prsima sa probadanjem u delu srca,tkzv. koronarna insuficijencija,da se moramo što pre boriti protiv teške angine pektoris.
    Stari narodni lek- Teške srčane grčeve pri angini pektoris uopšteno sprečavamo lekovima,prvenstveno nitroglicerinom. Protiv srčanog grča imamo na raspolaganju staro,vrlo jednostavno sredstvo koje nema nikakvih nuspojava i ne ostavlja nikakve posledice,a preporučujem ga takodje protiv astmatičnih napada. Radi se o vrlo starom,narodnom leku koji je stotinama godina bio delotvoran,a sada je u mnogim krajevima vec potpuno zaboravljen.
    Uzmemo staro vinsko domaće sirće,grejemo dok ne zakipi i odmah sklonimo sa vatre (peći). U to kišuće sirće namočimo zavoje i njima ovijemo obe ruke; zavoji moraju biti toliko vrući koliko možemo izdržati. Ti oblozi u kojima ima vinske kiseline,uzrokuju nabujalost krvi (tkzv. hiperemiju) u rukama i odvode krv do srca rasterećujući ga,ugodno uteču na žile i živce i uklanjaju srčani grč. To staro,vrlo jednostavno i provereno lečenje,možemo podupreti vrućim oblozima; to su ugrejane vrećice napunjene lanenim semenom,trinom ili matičnjakom (Melissa),koje položimo na predeo srca. 
    Srčane grčeve pri angini pektoris i slične grčeve uzrokuje po pravilu živac simpatikus. Često ti grčevi počnu u "žičici" ispod prsne kosti,šire se prema vratu i stisnu ga. Onome ko pri takvim napadima postupi prema navedenim upustvima,grčevi će čudesno brzo popustiti. 

    Kad već samo čujemo tu reč,postaje nam neprijatno jer znamo da su posledice te bolesti kobne. Bolest nastaje polako,a pojavi se neprimetno. Ljudi,osobito oni koji nisu bele rase,koji zive od prirodnih proizvoda,ne znaju za multiplu sklerozu. Ona se dakle smatra bolešću civilizovanih zemalja,pa je možemo ubrajati u bolesti civilizacije.
    Razumljivo je da slično kao što tražimo uzroke drugim bolestima,tražimo takodje uzroke M.S (tako skraćeno nazivamo ovu bolest). Na žalost,nauka još danas nije otkrila pravi uzrok M.S. Predpostavlja se da bolest izaziva nepoznati uzročnik kojega još nisu mogli dokazati. Drže da nedostatak važnih tvari za život pomaže uzročniku da postane aktivan.
    Simptomi- Jedan od početnih znakova je češće gubljenje refleksa trbušne stijenke. Prilično pouzdan dijagnostički znak je oštećenje vidnog živca.
    Spoznali su da je M.S. postepena bolest žižvčanog sistema. Retko se javlja pre dvadesete ili posle četrdesete godine života. Bolest izbije kod žena posle poroda,dok je kod muškaraca izazivaju nezgode ili zanemarene zarazne bolesti.
    Medju početne simptome ubrajamo takodje poremećaje senzibilnih živaca,najpre na nogama. Bolesnik ima osećaj da hoda po vati. Upravo se zato na neravnom zemljištu spotiče. Posle tih početnih smetnji,pojave se smetnje i u pokretnom mišićju,i to kao hromost ili oduzetost. Po sle odredjenog vremena počne bolesnik pri hodu vući noge za sobom. Ovisno o mestu žarišta bolesti zahvaćene su noge i donji deo tela,ili ruke i ramena i šake,a kadkad i žvakaći mišići i mišići lica. Veliko je zlo ako bolest zahvati crevne  mišiće i mišić zatvarač mokraćnog mehura (muskulus sfincter vesicae urinalis) tako da bude paralizovan. Može biti zahvaćeno i mišićje usta i glasnica,pa govor postane nejasan tj. nerazumljiv. Nema uvek bolova,a vrlo retko su jaki. Bolest se moze vući dugo godina,pa s toga M.S. zahteva od bolesnika,negovatelja i rodbine veliko strpljenje i unutrašnju živčanu snagu.
    Lečenje- M.S. se leči dijetom. Hrana mora biti pretežno presna,a od kuvanog povrća jedemo samo ono sto ne mozemo jesti sirovo. Nepoliran pirinač sa svežim kravljim sirom i hrenom,uz tanir salate treba da bude temeljni obrok. Meso brišemo sa jelovnika,a zamenjujemo ga mlekom i sojinom belančevinom. Proizvode od biljnog brašna takodje brisemo sa jelovnika,a menjamo sa pšenicom,pirinčem,ječmom,koje pripremamo kao i pirinač. Treba jesti malo hleba,i to samo od crnog brašna (Grahamov) i krekere.Otpadaju takodje sve konzerve. Mozemo jesti voće koje biramo prema godišnjem dobu. Jedemo ga svežeg ili kao kašu (pire). Jedino slatko koje se sme koristiti jesu med i groždjani šećer. Mogu se jesti i suve groždjice i groždje.

 Priča koja sledi je priča o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin. Učinio je to biohemicar Ernst. T. Krebs.

Njegova borba da se ovaj prirodni lek protiv raka zvanicno prihvati, trajala je u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka. Bila je to borba entuzijasta - lekara, biohemicara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je "opaka bolest" – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronični poremećaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.

   Na žalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sve više preuzimaju i kontrolu i nad lekovima i nad svetskim medijima, zapečatila je protok svih informacija koje mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera. Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane americke Administracije za ishranu i lekove (FDA) nazvana je "šarlatanstvom" i "prevarom". Gradjanima je predoceno da je lek otrovan i opasan. Tako je priča o vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi oznacavaju isto) - zapečaćena. 
   KAKO NASTAJE RAK?
   Danas je uglavnom poznato da rak nastaje kada neke ćelije u organizmu, koje su do tada radile sasvim normalno, počinju iznenada nezaustavljivo da se umnožavaju. Kao uzročnik navodi se virus, razni kancerogeni elementi ili neka spoljna trauma.
   Zna se, takodje, da je rak bolest civilizovanog čoveka, i aktivira se brojnim stresovima i otrovnim materijama, a bez kojih je savremeni život postao nemoguć. Kozmetika, veštacki konzervansi, zagadjena voda, duvanski dim, industrijska cadj...
   Evidentno je i da postoje mnogi slučajevi kada dolazi do povlačenja malignog oboljenja. Skoro sva iskustva onih koji su primenili u lecenju neku alternativnu terapiju, i koja se pokazala uspešnom, otkrivaju promenu ishrane.
   Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hronični poremećaj metabolizma u čitavom organizmu. To je bolest koja obuhvata čitav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na nekom delu tela, odnosno nekom organu. Zbog ovakve manifestacije bolesti često je pristupano hirurškom uklanjanju vidljivog obolelog tkiva, zračenjem okolnih ćelija na mestu rasta kancerogenih ćelija, hemoterapiji.... Time je zapravo tretirana posledica bolesti, dok je uzrok opstajao.
   ZAŠTO SE CELIJE NEKONTROLISANO UMNOŽAVAJU?
   U ljudskom telu postoje hiljade ćelija koje su na neki način ostale "zarobljene" u stadijumu embriona.
   Nazovimo ih ovde jednostavno "univerzalnim ćelijama". One služe za popravku eventualno oštećenih delova tela. Na primer, kada dodje do loma neke kosti, ove ćelije se transformišu u koštane ćelije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do oštecenja nekog mekog tkiva, ove ćelije se pretvaraju u ćelije adekvatne tom tkivu. U slucaju gubitka krvi, "univerzalne ćelije" se transformišu u celije krvi itd. Kada se ošteceno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces umnožavanja ovih "univerzalnih ćelija" se zaustavlja. 
   Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremećen, ove ćelije nastavljaju i dalje da se razmnožavaju. Dobroćudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem.
   Od ovih ćelija se pod dejstvom odredjenih hemijskih promena, stvaraju i kancerogene ćelije. One, medjutim, nisu strano telo u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slucaju bolešću. Naprotiv, upravo je njihova uloga da razore neutrališu sve strane materije u organizmu. Sa biohemijskog gledišta, medjutim, kada one počinju da se razvijaju u kancer, one postaju strano telo.
   Postojanje ovih "univerzalnih ćelija" otkrio je još 1902. godine profesor iz Edinburga Džon Berd. On je uočio ogromnu slicnost izmedju pre-embrionickih ćelija i ćelija raka. On je ove ćelije nazvao trofoblastima. Te ćelije, upravo svojom sposobnošću da se veoma brzo umnožavaju, odmah nakon oplodnje formiraju placentu i pupčanu vrpcu, omogucavajući embrionu da se dalje hrani i razvija čvrsto prikačen za zid materice. Kada se, nakon osam nedelja kod embirona razvije pankreas i on počne da luči svoje enzime, ove ćelije iznenada prestanu da se umnožavaju.
   DA LI JE RAK SAMO JEDNA AVITAMINOZA?
   Kancerogene materije su samo »okidači« koji pokreću »univerzalne ćelije« . Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.
   Kako je došlo do toga da milionima ljudi nedostaje jedan vitalni hemijski element?
   Dr Krebs je nakon dugogodišnjih istraživanja utvrdio da su ljudi vekovima jeli hleb od zrnevlja prosa i lana koje je bogato upravo vitaminom B17. Generecijama su žene mrvile koštice od kajsije, šljive, trešnje, jabuka i drugih vrsta voća iz familije Rosaceae (ruže).
   Istraživanja su pokazala da himalajsko pleme Hunza uopšte ne pati od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ishrana im je bazirana upravo na uzimanju hrane sa koščicama kajsije i zrnevlju prosa. Ali, kada se pripadnici ovog plemena izlože zapadnjackoj ishrani, nakon što napuste svoje izvorne prehrambene običaje, pocinju da pate od svih ovih bolesti.
   Pošto pripadnici ovog plemena inače jedu veoma malo mesa, pobornici vegetarijanske ishrane su odmah zakljucili da je to razlog. Ali nije tako.
   Krebs je zapravo našao da postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne oboljevaju od raka. Jedni su upravo mesojedi, drugi biljojedi.
   Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje uključuje i divljač. To je najcešce meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobičavim sezonskim voćem.
   Ipak, i za Himalajce i Indijance i Eskime zajedničko je što koriste hranu tipičnu za njihovo prirodno okruženje. Kada se pažljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan u svakoj. Vrsta jelena koja im je u jelovniku, prevashodno se hrani travama koje sadrže nitriloside, a koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno voće koje Eskimi i Indijanci jedu, takodje sadrži velike količine vitamina B17.
   U CEMU JE TAJNA VITAMINA B17?
   Još 1802. izvesni hemičar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživači postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grčkog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula.
   Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naći podatak da je korišcen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lecene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim količinama upravo prisutan u gorkom bademu.
   Čak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišcenje "aqua amigdaloruma" za lečenje tumora na koži.
   Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu "zaključano", a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jaci otrov) aktivirali, molekul se mora "otključati". 
   U organizmu se kao nadležni enzimi za "otključavanje" ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno, formirajuci otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u pocetku tvrdili, vec se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužena pomenuta beta-glikozidaza.
   Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih ćelija.
   Doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksičan. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu vitamina B17 i nije se otrovao.
   GDE SE NALAZI VITAMIN B17?
   Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.
   Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog čoveka. Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) imaju B17. Ipak, najveci izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropska kasava.
   KAKO IZGLEDA LECENJE RAKA VITAMINOM B17 
   Najzad, svi koji žele da primene ovu terapiju moraju znati da: B17 NIJE NIKAKAV ČUDOTVORAN LEK. Takav lek za rak ne postoji, ne zato što je rak neizlečiv, već zato što je pojava kancera, po teoriji dr. Krebsa, posledica ukupnog poremećaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremećaja koja počinje na jednom organu, a zatim se širi na citav organizam. »Laeteril« (vitamin B17) samo je JEDAN HRANJIVI SASTOJAK, čijim se unošenjem, rak ne povlači automatski.
   Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji. Najčešce se uzimaju gorki bademi iz koštice kajsije.Verujući da što više pojedu koštica brže ce se izlečiti, neki dožive i trovanje cijanidom koji se u gorkom bademu nalazi. Badem koji nije gorak nema cijanida, što znaci da nema vitamina B17 u sebi.
   Evo kako cijanid iz vitamina B17 funcioniše. Rak voli šećer, a cijanid u koštici kajsije je okružen šecerom. Rak jede šećer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se ćelije raka navedu da jedu samo šećer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lečenja treba eliminisati. To znači ne jesti ni krompir koji je bogat karbohidratima koji se pretvaraju u šećer.
   Uzima se jedna koštica kajsija na 2,5 kg telesne mase dnevno jer se u košticama nalaze i drugi vitamini, minerali i enzimi, koji će se aktivirati i pomoci "Laetrilu" da se u telu asimiluje. Najbolje je zapravo jesti čitavu kajsiju, a badem iz koštice prethodno dobro sažvaketi. Ne gutati ceo.
   Zato za vreme lečenja treba potpuno obustaviti unos svih »kancerogenih okidača« ili ih svesti na najmanju moguću meru. To znači: izbegavati namirnice životinjskog porekla, a potpuno iskljuciti slanine, šunku, preradjevine itd. Izbegavati hranu koja je zamrznuta i konzervirana i hranu sa veštackim aditivima. Izbegavati sve što sadrži beli fluor i fluorisanu vodu (fluorid uništava enzime), so, ili beli šećer i veštacke zasladjivace (koji su izuzetno opasni). Ne jesti ribu prženu u ulju, vec samo kuvanu i pecenu. Od sokova uzimati što više sveže cedjenog voca i povrca. Šest do osam caša vode. Alkohol, duvan, kafa, sedativi, analgetici, moraju se isključiti. Najmanje tri sata dnevno treba provesti na suncu.

   Jednostavno, prilagoditi se životu coveka iz prirode!

 Maslacak nije tesko pronaci na nasim prostorima pa bi zato i vredelo znati njegova lekovita svojstva. Maslacak kao lek prvi put se spominje u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku. Ova biljka se danas u mnogim krajevima sveta upotrebljava za ishranu i lecenje. Cela biljka je jestiva (koren, stabljika, listovi i cvet), tako da ima puno narodnih recepata na cijem spisku se nalaze neki delovi maslacka.


   Maslacak (Taraxacum)je rod biljaka iz porodice glavocika. Maslacak obuhvata visegodisnje zeljaste biljke sa zutim cvetnim glavicama slozenim iza velikog broja cevastih i jezicastih cvetova.


  Nekada se smatralo da je koren ove biljke vrlo dobar za slabe stomake. Ali se u toku naucnog ispitivanja,narocito u Engleskoj,pokazalo da on,osim toga sto jaca stomak,odlicno deluje na jetru i na lucenje zuci,time sto pomaze da se zucna besika bolje steze i na taj nacin se isteruje veca kolicina zuci u crevo.

  Pa i francuski lekar-naucnik Leklerk tvrdi da kod bolesnika koji imaju zapusene ili bolesne zucne kanale on pomaze prolazenju zuci kroz njih u crevo,a tako isto prolazenju peska i zucnih kamicaka. Time on leci ujedno i ostecenu jetru. Sve to znaci da on moze otkloniti zucne napade i poboljsati celokupno stanje u jetri i zucnim putevima.

  Osim toga,po novim naucnim istrazivanjima,koren maslacka leci rak!!

  Da,dobro ste procitali. Naime,Marijan Jost,jedan od vodecih strucnjaka iz oblasti genetike i oplemenjivanja biljaka u regionu,tvrdi da postoje studije koje dokazuju da maslacak ubija maligne celije u ljudskom organizmu. On dodaje,da je od ranije poznato da tonik od maslacka povoljno deluje na jetru,ali da moze da izleci rak otkriveno je tek nedavno na Univerzitetu Vindzor u Kanadi. Dr Caroline Hamm sa pomenutog univerziteta ispitujuci uzorke krvi pacijenata obolelih od leukemije,utvrdila je da ekstrakt korena maslacka unistava stanice leukemije,dok na normalne stanice nema taj pogubni ucinak, Drugim recima,ekstrakt korena maslacka delovao je pogubno samo na kancerogene stanice,dok za razliku danas prihvacene metode hemoterapije ili zracenja ubijaju sve stanice. Cak su istrazivaci sa tog univerziteta podneli zahtev za kanadsku autorizaciju kako bi mogli nastaviti sa klinickim ispitivanjima,no velika je verovatnoca da ce ovi pozitivni rezultati biti polako prekriveni zaboravom. Zasto? Prosto zato sto se prirodni lekovi ne mogu patentirati,a farmaceutska industrija ukoliko ne pronadje nacina da sintezira aktivnu supstancu maslacka u ovom poslu ne moze ostvariti dobit. Dakle,ako nema patenta-nema velike zarade farmaceutske industrije,a ako nema zarade nema ni interesa. Moc farmaceutske industrije je ogromna. Na zalost,namece nam se pitanje dali se prikriva lek protiv raka! 


  Srecom,ako se znanje prenese,maslacka ce uvek biti,pa i ako zabrane njegovu prodaju moci cemo ga sami brati po livadama (zlu ne trebalo).


  Koren maslacka,osusen,istucan u prah i upotrebljavan pola kasikice u toku dana uz casu vode otklanja sve celije karcinoma iz tela. Poznato je da sadrzaj gorkih kostica kajsije,breskve,sljive,visnje itd. u sebi sadrzi vitamin B17,odnosno leatril uz pomoc koga se uspesno leci rak. Ali o njima cu pisati u drugom delu ove teme.
Povezani tekst: http://lecenjebiljem.weebly.com/4/post/2013/05/maslaak.html

  Protiv zgaravice koja se ispoljava zestokim bolovima u zelucu,kiselim,povremenim podrigivanjem,imamo na raspolaganju jednostavna sredstva.

  Nas svakidasnji prijatelj,krompir moze nas izleciti.

  Presan krompir naribamo i iscedimo. Iscedjeni sok razredimo sa dva do tri puta vecom kolicinom tople vode. Ujutro pre icega,u podne pre obroka i navece pre spavanja pripremite krompirov sok i popijte. Odstajao sok se ne sme piti. Ako to ne pomaze,zgaravica popusta ubrzo posle nekoliko gutljaja presnoga mleka. Pomazu takodje i presne zobene pahuljice koje moramo dobro sazvakati pre nego sto progutamo.

  Ako hocemo zeludacne sokove temeljnije dovesti u red,moramo jesti blagu hranu,upotrebljavati malo soli i ostrih zacina te izbegavati secer i slatkise. Izvrsno pomaze caj od hajducke trave (Achillea millefolia) ili ekstrat razlicka (Centaurea cyanus).

  Ako to sve ne pomaze,onda zgaravica nastaje verovatno od oboljenja zucnog mehura ili su joj uzrok crevne gliste. U tom slucaju treba odstraniti osnovnu bolest koja je uzrok zgaravici.

 Kadkad morate savetovati majci sta treba davati detetu koje ima slabo razvijene zube i skelet. Takvoj deci nedostaje kalcijum,sporo napreduju i neprestano su prehladjena.

  Kopriva (Urtica urens) raste svuda,ako ne bas oko kuce ili u vrtu onda negde u blizini svakako. Kada ste ih u kratkoj setnji nasli,naberite samo mlade koprive. U svakoj kuhinji ima ljuski od jaja. Uz reke ili mora lako je nabaviti ljuske od ostriga. Bilo koje od tih ljuski stucamo zajedno sa koprivama i ostavimo susiti na zraku; tako dobijemo svetlozeleni prasak koji se uzima dva do tri puta dnevno na vrhu noza.

  Za nekoliko meseci zubi se poprave,a posle nekoliko godina tim jednostavnim lekom ojacamo kostur,popravimo telesni razvoj i postanemo otporniji protiv prehlada.

  Prouciti nasu zemlju sa gledista cvetanja i branja lekovitog bilja prestavlja zadatak za botanicara i biljara. U nedostatku domaceg kalendara kod koje biljke i biljni deo treba da se bere,dajemo kalendar koji je izdao generalni sindikat francuskih drogerija.

Januar: imela

Februar: imal,borovi,brezovi i drugi pupoljci,zubaca i pirevina,maslacak,cvet podbela.

Mart: zubaca,hrastova i druge kore,jagorcevina,kopriva,krusina,ljubicica,maslacak,pirevina,podbel,repusina srcenjak,pupoljci topole,breze i drugog drveca,velika bedrenika,vodopija,vrbova kora.

April: bozur,dobricica,glog,gorka detelina,gorocvet,jagorcevina,kamilica,kopriva,lazarkinja,ljubicica,dan i    noc,maslacak,oman,plucnjak,podbel (cvet i list),repusina,rusa,rusomaca,sasa,srcenjak,trn,velika bedrenika.

Maj: bozurov i bagremov cvet,bokvica,breza,buhar,bunika,digitalis,vunasti djurdjevak,divlji kesten,dobricica,glog,gorka detelina,gorocvet,islandski lisaj,jagoda,kamilica,kopriva,kesten pitomi,kupina,lazarkinja,lipa,maslacak,majcina dusica,maticnjak,milogled,medvedje grozdje,plucnjak,podbel,rastavic,rusa,virak,zova,zalfija.

Jun: beli slez,bokvica,borovnica,breza,brusnica,buhac,bunika,divizma,dobricica,glog, gorka detelina,hajducica,jagoda,jagorcevina,kantarion,kicica,kopriva mrtva bela,kruska,kupina,malina,maticnjak, majcina dusica,majska ruza,nana,nar,neven,pelen,orah,plucnjak,rusomaca,rutvica,rastavic,razlicak,slez crni,sitnica,surocica,tatula,titrica ili kamilica,trucinak,velebilje,virak,vranilovka,zova,zavornjak.

Jul:  bokvica,breza,brdjanka,brusnica,bunika,crvotocina,divizma,divlja ruza,dupcac,hajducka trava,islandski lisaj,jagoda,kadulja ili zalfija,kantarion,kim,kokotac,kopriva,kopriva bela mrtva,kupina,lavandula,lipa,maticnjak,majoran,miloguh,mrazovac,nana,orah,pelen,podbel,rastavic,rosulja, slez beli,slez crni,sitnica,tutula,timijan,titrica,troskot,velebilje,turcinjak,vidac,virak,vranilovka,vratic,zova.

Avgust: bokvica,borovnica,brdjanka,bunika,cemerika,crvotocina,divizma,hajducica,hmelj,ivanjsko cvece, islandski lisaj,kantarion,kim,kleka,kopriva,kupina,majoran,majcina dusica,mrazovac, miloduh, neven,pasul,pelen,petrovac,podbel,slez crni i beli,sitnica,smilje,smrdusa,srcopuc,razgon, razlicak, rosulja,rutvica,tatula, troskot,velebilje,vidac,vratic,zavornjak.

Septembar: cemerika,crvotocina,digutalis vunasti,divizma,divlja ruza,drenjine,hmelj,hrastova kora i zir, islandski lisaj,klekinje,kokotac,krusina,lincura, morac,mrazovac,nana,nar,navala,neven, odoljen,oman,orah,oskorasa,pasulj,pastren,pelen,persun,pirevina,repusina,sapunjaca, slez beli, sitnica,tutula, trava od srca,velebilje,vratic,zeciji trn,slatki koren,zubaca,zutika.

Oktobar: angelika,apta,brdjanka,cemerika,dunja,glog,jedic,klekinje,kopriva,lincura,maslacak,morac,navala, odoljen, pasdren,pasulj,persun,repusina,sapunjaca,selen,slez beli,tatula,trava od srdobolje,srcenjak,trnjine,zeciji trn,slatki koren,zova.

Novembar: gloginje,klekinje,maslacak,odoljen,repusina,trava od srdobolje,bundevino seme,zeciji trn,zubaca.

Decembar: imela