Kompleksnost lečenja i lekovitost lekovitog bilja,zavisi od mesta i godisnjeg doba gde biljka raste i u koje se vreme bere i upotrebljava.
   Da bi se postigao optimalni rezultat,lekovito bilje treba biti ubrano u vreme kada su delovi kojima ona deluje u punom razvitku i naponu. Delove biljke iznad zemlje treba brati kad je vreme suvo a narocito lišće i cveće koje treba brati pažljivo a ne da se biljka gneči.
   Koren biljaka je najbolje vaditi pre cvetanja što važi za jednogodišnju biljku. Koren dvogodišnje biljke se bere u jesen a visegodišnje posle 2-3 godine.
    Kora biljaka skida se sa drveća starog 2-3 godine u proleće a ako je kora smolasta onda u jesen.
    Pupoljci se beru u proleće pre njihovog razvica.
    Lišće se bere u početku leta. Zbog razloga sto je lišće u proleće suvise vodeno a u kasnom letu i jeseni siromašno lekovitim sastojcima.
    Cvetovi se beru veoma često sa sve cvetnim granama u fazi njihovog razvijanja a pre potpunog cvetanja. Bukete granja ili stabljika sa cvetovima ne treba držati u vrećama ili dopustiti da se popari jer u takvoj situaciji kod cveta dolazi do fermentacije.
    Plodovi se beru kad sazre. Plodovi namenjeni sušenju beru se nesto pre poptpunog sazrevanja.
    Seme i zrnevlje lekovitog bilja upotrebljavaju se samo od zrelih plodova.

 Lišće i cele biljke u nedostatku specijalnih sušara,suše se na slobodnom vazduhu ili ambaru. Ovo lekovito bilje ne sme se sušiti dugo jer u tom slucaju pocrni pa je kao takvo liseno lekovitog dejstva a ponekad za upotrebu i opasno. Takodje sušenje ne treba vrsiti na suncu,jer sunce razlaže njihove delotvorne sastojke. 

  Korenje se suši povešano ili poredjano u pogodnoj vazdušnoj sušari pošto se predhodno dobro opere i ispere od zemlje.


  Ovako spremljeno lekovito bilje kad bude isušeno treba da se stavi u kese ili u kutije koje se dobro zatvaraju da u njih ne prodre vazduh,vlaga,svetlost i prašina,od čega lekovito bilje gubi svoju lekovitost ili je podlozno truljenju pa može biti i škodljivo.

  Lekovito bilje nejčešće se kao lek upotrbljava u obliku čaja. Čaj se dobiva prelivanjem biljke ključalom vodom (lišće,cvet iseckani koren). Biljka se ne kuva i ne ostavlja da ključa.

  Lekovito bilje,odnosno lek iz predhodnog bilja izvlači se pomocu alkohola (96,90,80 pa i 60%). Ako se lek spravlja od sveže biljke imamo tkzv. alkoholaturu,a ako je dobiven od suve biljke imamo tinkturu. Najzad,lekovito bilje sprema se sa vinom kada se to bilje ostavi da kisne u odgovarajucem vinu 8-10 dana zatim se procedi i pije po uputstvu.

  Od lekovitog bilja prave se još i vodeni ili alkoholni ekstrati (zgusak,talog)

  Lek u vidu ekstrata neke biljke dobiva se kada iz čaja ili soka odnosne biljke ili njenog alkoholnog rasola ispari tečnost.

  Tečnost isparava sve dotle dok se ne dobije židak ili mek talog. Tečan ekstrat je uglavnom jači od mekanog ili suvog.

  Lekove treba upotrebljavati po upustvu koje je dato za svakog od njih. Lek.odnosno čajeve treba upotrebljavti mlake ili tople i ne piti ih na iskap,vec u 2-3 razmaka jer tako čaj bolje deluje na stomak.

  Gorke čajeve ne treba zasladjivati,jer od toga bolesnicima biva muka.